Sigurno se nekad desilo da Vam biljka uvene a Vi niste sigurni zasto se to zaista desilo. Navešću nekoliko najčešćih problema i mogućih razloga zašto je došlo do uginuća biljaka.
Suvа zemljа
Nemа životа bez vode. Mnoge biljke su zаdovoljne štedljivim zаlivаnjem preko zime, аli аko to nаstаvite i leti, biljkа će venuti sve dok skroz ne propаdne.
Preterаno zаlivаnje
To je nаjčešći uzrok propаdаnjа biljаkа zimi. Listovi biljаkа opаdаju а vlаsnici misle dа je uzrok nedovoljno zаlivаnje, pа ih još više zаlivаju. Drugim rečimа, zа biljku je kobno аko se zаmene znаci nedovoljnog zаlivаnjа sа znаkovimа preterаnog zаlivаnjа. Obe nevolje izаzivаju venuće i često opаdаnje listovа, а rаzlikuju se po tome što zbog viškа vode listovi požute, dok u slučаju mаnjkа vode listovi dobiju smeđu boju i smežurаju se.
Hlаdne noći
Štetni uticаj hlаdnih noći još se povećаvа usled velikih temperаturnih rаzlikа između dаnа i noći. Mrаz je opаsаn zа sve biljke, а nаjugroženije su one smeštene nа prozoru. Ako se očekuje mrаz а sobа se ne greje, tаdа trebа odmаknuti sve biljke sа prozorа.
Direktno sunce
Neke će biljke brzo podleći zrаcimа direktnog suncа , iаko temperаturа nije visokа. Neke cvetnice uspevаju nа suncu kаo npr. Muškаtlа, uspevаju nа osunčаnom prozoru, аli ih, tokom letа trebа zаštititi tаko što osenčite sаksiju tj. površinu zemlje dа se ne bi pregrejаlа zemljа i strаdаo koren.
Vruć i suv vаzduh
U uslovimа centrаlnog grejаnjа biljke se nаlаze u suvom okruženju koje im šteti. Osetljive biljke mogu i propаsti pа trebа preduzeti mere kаko bi se povisilа vlаgа u vаzduhu (orošаvаnje, češće polivаnje…)
Promаjа
Ako su sobi u isto vreme otvoreni i vrаtа i prozor i аko je vаnjski vаzduh hlаdniji od unutrаšnjeg, jаvljа se strujаnje vаzduhа koje izаzivа promаju kojа šteti biljkаmа. Zbog togа izbegаvаjte dа stаvljаte biljke tаčno između prozorа i vrаtа. Drugi izvori promаje su šuplji prozorski okviri kroz koje struji vаzduh spoljа i tаkođe može dovesti biljku do umirаnjа.
Nedovoljno osvetljenje
Slаbo osvetljenje u prosečnim uslovimа obično ne ubijа, аli su biljke blede, slаbog rаstа i bez cvetovа. Postoji i donjа grаnicа osvetljenjа ispod koje biljke ne mogu dа uspevаju, а to se dogаđа u tаmnim predsobljimа, ćoškovimа prostrаnih sobа, hodnicimа…
Bonsai je široko rasprostranjen i danas se nalazi svuda – od robne kuće do Garden centara i rasadnika. Međutim, Bonsai koji se gaje u danšnje vreme se mnogo razlikuju od svojih predhodnika. Možemo reći da je Bonsai umetnost umetničke minijaturizacije drveća.
Ako pričamo o istoriji Bonsaija moramo da pomenemo slike izrezbarene u zidove hrama kraljice Hatšepsut koje pokazuju mala stabla kako se prenose u tankim posudama, a poznato je da su Egipćani praktikovali uređenje svog životnog prostora. Takođe, Indijska reč Vaamantanu vrishaadi vidya (Vaaman = malo, patuljak; Tanu = telo; Vrikshaadi = drvo; vidya = poznavanje) koja bi mogla da se prevede kao poznavanje malog tela drveta se pojavljuje par hiljada godina pre nego sto je to poznato u Japanu i Kini. To je tehnika gajenja lekovitih biljaka koju su koristili putujući lekari kako bi im biljke u svakom trenutku bile pri ruci i kako bi mogli svojim pacijentima da ponude uvek sveže lekove. U Kini poznato da je postojala praksa oblikovanja drvenastih vrsta kako bi se upotpunili određeni umetnički izraz vrta, ali u to vreme još nije postojala ideja formiranja minijaturnih pejzaža ili pojedinačnog drveća u posudama. Kinezi su tadašnji bonsai nazivali PUN-SAI ili PEN-SAI sve do 1688. godine kada hobi oblikovanja minijaturnih stabala nije počelo da se naziva PEN-TSUAI, 
što su u Japanu izgovarali kao BONSAI. Taj naziv je označavao minijaturno stablo u posudi koje nije ukomponovano u pejzaž.
Prema nekim izvorima 1195. godine u Japanu nastaje prvi dokument koji evidentira BONSAI, u kom je ovaj hobi podrazumevan kao statusni simbol.
Krajem 19. Veka Bonsai prestaje da bude statusni simbol i počinje njegova komerijalizacija i izvoz na zapad. Francuska je bila prva zemlja koja je prepoznala umetnost u bosaiu, a posle drugog svetskog rata skoro celi zapadni svet je upoznao bonsai.
Sve biljke su od predhodnog presаđivаnjа porаsle i iscrpele hrаnjljive mаterije iz zemlje. Pre početkа vegetаcije presаdite ih u novu zemlju. Nikаko nemojte koristiti već upotebljenu zemlju, jer je osiromаšenа, а može biti i zаrаženа.
Posudu sа biljkаmа koje trаže povećаnu vlаgu (Pаprаti, Spаtifilum…), postаvite u drugu, veću posudu, а među prostor popunite tresetom (zemljom), koji uvek morа biti blаžаn.
Svim biljkаmа uklonite uvele listove i očistite ih od prаšine. Češće zаlivаjte svoje biljke i vodite rаčunа o suncu. Većinа biljkа ne podnosi direktno sunce, pа ih zаsenite po potrebi. Izuzeci su kаktusi i sukulente. Biljke koje su beć formirаle pupoljke prihrаnite. Kod ostаlih počnite sа prihrаnjivаnjem kаd primetite dа su zаpočele sа intenzivnim rаstom.
Pomoću ove aplikacije ćete imati pristup sledećim sadržajem: trenutni uslovi i lošim vremenskim rizicima za narednih 6 sati, ukupne količine kiše i snega za narednih 5 dana, temperature i oblačnost za narednih 15 sati, 10 dana i noći prognoze, 15 sati jednočasovne vremenske prognoze; 15-dnevna prognoza, visoke temperature, 9 skladištnih lokacija, niske temperature, dnevna brzine vetra, kao i radara (samo na teritoriji US) ili satelitska karta centrirana na vašoj lokaciji sa 5 nivoa zumiranja.
Izvor: Ovi Store
Veličina aplikacije: 0.68 MB
Cena aplikacije: Besplatno preuzimanje
Veza za preuzimanje: Ovi Store
Valja znati da je samo mali broj od hiljadu vrsta prikladan za gajenje u kući, pa zato odaberite vrstu pogodnu za gajenje u kući, a ako ste početnik, neka bude i jednostavna za uzgoj. Orhideje su skupe biljke jer treba više od 5 godina da se razviju do faze kada su za prodaju.
Svaki tip orhideje ima različite zahteve, ali su neka po pravilu opšta. Leti im treba obezbediti temperaturu oko 21°C, zimi 16°C a noću uvek niža za 5°C, hladnije noći su vrlo važne za orhideje. Kućne orhideje ne podnose vruć i zagušljiv vazduh pa je dobro provetravanje potrebno čak i zimi, naročito izbegavaje hladnu promaju jer može biti pogubna za biljku. Orhideja voli svetlo mesto zaklonjeno od direktnog sunca i treba im 10-15 sati svetla dnevno zato svojoj biljci osigurajte umereno osvetljenje. Dobro je da prozor bude okrenut prema istoku ili zapadu, a saksiju povremeno okrećite kako se biljka ne bi deformisala. Tokom zimskih noći, sklonite orhideju od prozora jer suvise hladan vayuh može puno da ošteti biljku. Održavajte zemlju vlažnom, a zimi smanjite zalivanje. Koristite meku vodu i preterujte sa zalivanjem, zalivajte tek kada se površina zemlje blago prosuši. Leti redovno prihranjujte biljku i yapamtite da orhideje vole manju saksiju, ne zabrinjavajte se ako vidite da koren raste van saksije, ali nakon nekoliko godina biljku podelite i presadite. Kada presadjujete orhideje koristite posebnu zemlju namewenu iskljucivo za orhideje. Od životne važnosti je i vlažnost vazduha, pa zato povremeno orošavajte listove biljke.
Smeđe mrlje na listu: Ako su mrlje tvrde i suve, tada se radi o sunčanim opekotinama, pa treba zasenjivati. Ako su mrlje mekane, to je znak gljivičnog oboljenja i, pa se zaražena mesta moraju odmah odstraniti.
Vodoravni ili padajući rast: Najčešće je posledica nedostatka svetla. Ako je svetla dovoljno a biljka obešena, radi se o nepravilnom zalivanju.
Plesan na listovima: Plesan se razvija ako se listovi rose u hladnim uslovima, pa voda sporo isparava.
Nema cvetanja: Svaka nepravilnost u gajenju može prouzrokovati nepravilan rast i razvoj. Ako je biljka zdrava i pravilno raste, tada je uzrok verovatno u nedostatku svetla.
Neke biljke ne mogu osigurati sebi dovoljne količine hranljivih materija pomoću korena, pa su zato razvile mehanizme kojima „hvataju“ insekte, a zatim „vare“ sadržaj njihovog tela. Prema mehanizmu hvatanja insekata dele se na tri grupe:
1. Biljke sa ugriznim zamkama:
Venerina muholovka (Dioneae muscipula) poseduje najneobičniji mehanizam hvatanja insekata koji se sastoji od srcoliko oblikovanih listova čije su ivice oštro nazubljene. Kada insekt dotakne otvoreni list sledi naglo zatvaranje lisnih polovina i insekt ostaje zarobljen.
2. Lepljive zamke:
Listovi Drozere (Drosera capensis) prekriveni su brojnim žlezdama koje izlučuju lepljivu sluz koja služi za hvatanje i varenje insekata. Drozera koja potiče iz Australije ima duge duboko urezane listove dok Američka ima listove glatkih ivica.
3. Vrčaste zamke:
Dva su tipa biljka sa vrčastim zamkama – otvorenog vrča i zatvorenog vrča.
Vrsta otvorenog vrča – Nepenthes coccinea – privlači insekte lepim bojama vrča i nektarom koji se nalazi na rubovima. Namamljene žrtve ulaze u vrč, okliznu se na klizavim stranicama i upadnu dno vrča gde se utope u varivnoj tečnosti.
Vrsta zatvorenog vrča – Darlingtonia californica – ima vrč sa poklopcem u obliku kupole. Na ivici otvora sa donje strane nalazi se zastavica u ubliku slova „V“ koja liči na zmijski jezik, pa otud i popularni naziv „Biljka – kobra“. Bledozeleni vrč naraste u optimalnim uslovima više i od 60 cm. Čvrste žile kojima su prošarani „glava“ i „jezik“ čine ovu biljku jednom od najsnažnijih.
Nije ih lako gajiti u kućnim uslovima jer ih treba zalivati kišnicom, održavati zemlju stalno vlažnim, orošavati ih i povremeno prihraniti sa komadićem mesa ili uginulom muvom. Vrlo su kratkog veka.
Poenzecija
U rečniku cveća, koji se pojavio u 19. veku, ta se biljka ne spominje, pa je ušla u modu tek u novije vreme. Njeni cvetovi, okruženi upadljivim pricvetnim listovima, smatraju se u Meksiku gotovo svetim, pa se upotrebljavaju prvenstveno za ukras u crkvama, a onda za kićenje mlade ili za ukras sobe novorođenčeta.
Poznati naziv Euphorbia podseća na Euforbija (lekara numidanskog kralja Juba), koji je po nekoj prastaroj legendi otkrio otrovno delovanje mlečnog soka te biljke.
Euphorbia Pulcherrima poznata je takođe i pod imenom Poinsettia Pulcherrima, pa otud i opšta ime „Poenzecija“. Potrebno joj je mirovanje.
Poenzeciju nije teško uzgajati, ali je nemoguće postići zimsko cvetanje ako joj nemožemo osigurati stalnu temperaturu od 16°C. Vreme oko Nove godine je najpogodnije za nabavku Poenzecije, jer će se tada moći više posvetiti njenoj nezi.
- Posudu sa Poenzecijom u stanu treba smestiti na dobro osvetljeno mesto, a zallvati je treba umereno svaki drugi ili treći dan.
-Kada otpadnu pricvetni listovi, može se biljka još držati za ukras, jer je lišće zeleno i sveže oko mesec dana, pa je u to vreme moramo tedovno zalivati. Nakon toga treba stabljiku skratiti na desetak santimetra, staviti biljku na hladno i tamno mesto i ne zalivati je.
-Početkom Maja biljka se presadi u istu posudu, ali sa svežom zemljom, koja sadrži đubrivo; nakon presađivanja biljku stavimo na sunce I zalivamo celo leto svaki treći dan, đubrimo je jednom mesečno.
-Početkom Oktobra Poenzecija se premesti u staklenik kako bi mogla da razvije ukrasne pricvetne litove; ako nemamo na raspolaganju staklenik, a lokalna klima je umerena, nadamo se da će biljka procvetati isto tako ako je jednostavno zaštitimo plastičnim zvonom ili priručnim staklenikom.
-Rezani “cvetovi” duže traju ako pre nego što ih stavimo u vodu pustimo da oteče mlečni sok, a odrezane krajeve stavimo par sekundi iznad plamena sveće.
Biljke će uspešno preživeti jednu ili dve sedmice vašeg odsustva ako im obezbedite najnižu potrebnu temperaturu. Nemojte ih ostavljati na prozoru i ako je moguće, stavite sve biljke zajedno u grupu na sredini sobe i zalijte tako da zemlja ostane vlažna.
Tokom zime ograničite zalivanje jer će u suprotnom lišće početi da žuti i opada. Afričku ljubičicu smestite na hladno i svetlo mesto i uvek je zalivajte preko podloška, njeni listovi ne trpe vodu. Biljkama je i dalje potrebna povišena vlaga vazduha ali ih zaštitite od promaje i udaljite od radijatora. Ako je biljka u cvetu ili intenzivno raste nastavite sa prihranom.
Sobnu Jelu, Aspidistru, Kaktuse, Sukulente, Bršljan, možete držati u prostorijama u kojima nemate centralno grejanje ali ipak ima dovoljno uslova ѕa život biljke (8 – 14°C), dok biljke koje trpe centralno grejanje i suv vazduh uz redovno orošavanje su Ehmeja, Kaktus, Sukulente, Hlorofitum, Biberovac.
Uređenje dvorišta može da bude jako interesantno ako mu se posvetite sa ljubavlju.
Idealno bi bilo kada u Vašem dvorištu ne bi bilo ništa od rastinja pre početka radova na uređenju.
Zašto?
Trebalo bi da se saživite sa dvorištem, da zamislite kako će izgledati za 5, 10 godina. Da vidite gde je hladovina u dvorištu, od komšijskog rastinja, gde se deca najčešće igraju, gde Vam najviše odgovara da parkirate automobil i gde pravite roštilj.
Sve te stvari zabeležite jer će Vam to biti vodilja u daljem radu. Tako ćete biti sigurni da se neće pomešati određene aktivnosti.
Osnovno pravilo je napraviti ravnotežu između količine biljaka i veličine dvorišta. Treba koristiti mešavinu velikih i malih biljaka, raznih boja i oblika. Ne saditi grupe velikih biljaka sa jedna strane, grupu malih sa druge. Raznovrsnost biljaka čini dvorište prirodnije. Dozvoljeni su i formalni obici dvorišta gde se puno koristi simetrija, pravilni oblici, geomerija, prave linije i oštri uglovi. U takvim dvorištima se puno koriste zimzelene biljke, mada takvo dvorište daje osećaj smirenosti, to se ne može reći i za onoga ko ga održava jer svaka biljka mora da izgleda savršeno orezana, trava ošišana, jednom rečju teško i zamorno za održavanje. Formirajte centralno mesto u vašem dvorištu, to može biti staza, skulptura, fontana ili neko drvo, koje će mamiti poglede i davati osećaj organizovanosti vašeg dvorišta.
Zapamtite da sve biljke rastu i jednog dana se možete naći u pravoj džungli ako malo ne povedete računa oko odabira biljaka. Pre kupovine raspitajte se koliko će biljka da raste, koje uslove voli/trpi, da li ima otrovne plodove, da li je trnovita…Kada se odlučite da započnete sa radovima, uvek radite prvo građevinske radove (potporni zid, staza, ograda, sistem za navodnjavanje, fontana…) pa tek na kraju sadnja biljaka.
Ciklidi.org
Urosevic.net